| orudje | n (sg. NA orudje, G -a, pl. N -a) isto što orudeļe. B (s. v. astrolabium … stanovita meštria ili orudje iz koje hoğeńe i gibańe zvezd spoznava se … zvëzdenik … zvëzdogled … aštrolabio, horoscopeum … orudje ili sloga vu koje nareğeńe vur vidi se … takaj vu koje vure naroğena spoznavaju se, instaurum, instrumentum s naznakom da je dalm.,rutaber, sensitorius, sudes … štanga… drug obžgan … negda orudje muško, testudo; muški, orudje, ribička ladja … 2. ribička huta vu koju orudje meču, vura … sat … vura porodna … orudje ili sloga vu koje se takva vura spoznava), J (s. v. emgibata, hypagogeus, instrumentum, machinarius … taborskoga orudja napravļavec … skerbitel … zmišļavavec … najditel). [On] kipe, farbe i ostala malarska orudja pomešana vu jeden kup splete. Nadaž 106. Od Boga mu [mužeku] je [s. Mikula biškup] sprosil da ńegov plug, brana, motike i ostala orudja železna nigdar ne mogu se dojti ni zlizati. Gašp IV, 613. Kipotisk s … orudja pri vračeńu živine osebujno potrebnoga … predpostavļa. Živinvrač 232. |
