f (sg. N osoba, G -e, DL -e, -i, A -u, I -um, pl. NAV -e, G osob, -ih, D -am, L -ah, I -ami).
1.
a. jedinka među ljudima, čovjek, osoba. H (s. v. ), B (s. v. hypostasis … vsaka peršona ili osoba vu božanstvu po sebe stoječa, persona … osoba; kip, osoba … sobstvo), J (s. v. persona, … osoba, personaliter … vu osobi). Samostavna imena … jesu … reči z kojemi odgovarja se na pitańe kak koja osoba ili stvar zove se i kaj je. Nem jez 81. Pravice … naše samosvojne okolo vsakojačkeh veršiju se poslov, koje tak osobe (personae) varašanov našeh, kak i ńihova dugovańa vupletaju se. Domin 15.
b. u svezi mala ~ pej. neznatan čovjek, nitko i ništa. B (s. v. persolla).
2.
a. skupnost osobina koje čine čovjeka, osobnost; usp. samostajnost. B (s. v. persona), J (s. v. persona 2, personaliter). Na sudu neje dobro na osobu paziti … na ńegvu mogučnost, bogatstvo, plemenščinu. Krist žit I, 325.
b. biće, supstancija, hipostaza; usp. samostajnost, samostojnost, sopstvo 2. B (s. v. hypostasis … samostojnost … vsaka peršona ili osoba vu božanstvu po sebe stoječa … osoba; osoba … sobstvo s uputom na samostajnost),
c. jedan od bitaka postojanja trojednoga kršćanskoga Boga. Bog … jedini vu bitju, a troji vu osobah je. Krist blag II, 10.
3. gram. lice. Perva osoba: ich ja, wir mi. Nem jez 151. Delnikoreč čineče fele izpeļiva se iz perve osobe vremenoreči vezdašnega vremena. Ğurk 144.
4. lik u kazališnom djelu. Osobe igravcev (naslov).Tamburl 69.
