| ostrižeńe | n gl. im. od ostriči; šišanje, brijanje; usp. obrivańe, okolbańe. B (s. v. abrasio, tonsura). Ovo mojeh ļudih ostrižeńe je moglo biti znameńe od mene odvrńene pogibeli. Danica (1846) 134. |
| oštrižeńe | n gl. im. od oštriči; ošišanje, ostriženje. B (s. v. ). |
