n (sg. G odkojevańa, L -u) gl. im. od otkojevati.
1. isto što otkojivańe. [Eližabeta] u odkojevańu dobrom dečice svoje terseči se mužu draga biti vnogo boļe g. Bogu. Zagr IV, 90.
2. isto što othraneńe. Navučańe … odkojevańa, zderžavańa … [i] domača vračtva proti betegom preporučena zaderžava [ova kńiga]. Živinvrač VI.
