n (sg. N odkoivańe, odkojivańe, G -a, L -u) gl. im. od otkojivati.
1. odgajanje; odgoj; usp. otkojevańe. Preklińavci jesu i ostaju vsigdar … priprosti ļudi koji z činom pokažuju da nikakovo odkojivańe nemaju. Krist blag II, 52.
2. uzgoj (o stoci).Vsi skerb poļodelańa, odkojivańa marhe i terguvańa imali jesu. Mikl izb 57.
