| otpovedavec | m (sg. N odpovedavec) onaj koji suprotstavlja svoje mišljenje, koji (što)riječima odbija; usp. okuńavec, othitavec 2, protigovoritel 1, protivgovorenik, suprotrazložitel. B (s. v. detrectator … odpovedavec … koi kaj ne če … neg odpoveda i odgovarja se … okuńavec ili koi k čemu ne privoļuje), J (s. v. refutator … protigovoritel … suprotrazložitel … protivnomu govoru protivnih zrokov pokazitel … suprotivnoga govoreńa odhitavec … odpovedavec). |
