| otresti | pf. (inf. otresti; prez. sg. 3. otrese; pridj. akt. sg. m. otresel; pridj. pas. sg. N m. otrešen) tresući skinuti, stresti, otresti. H (s. v. otrešen), B (s. v. coma, decutio; otrešen). Kaj ne pogledaš odkud ti e te želud doletel, gdo ti ga je otresel? Habd ad 337. Da bi jedna peršona nosila na glave zatepen klobuk … ne bi li … mu otresel ono blato? Zagr I, 453. |
