adj. (sg. N m. otroven, -vni, N f. -vna, A m. -vni).
1. koji sadrži otrov, koji može otrovati, otrovan; usp. otraven, otrovit. B (s. v. otrovni), J (s. v. venenatus, venenifer, veneficus), P (s. v. mus araneus 458, pastinaca 1010). Kde istinska bogoslužnost … ter starobičnih zakonov i pravic neoskruńena ļubav tak glatko je zakoreńena da otrovna ļuļka več niti klice puštjati ne more, tam ono nevļudno pohableńe nikdar ne vlezne. Bedek 9. Ko vino tožna, otrovna, dišeća je mrtva ljubav, naša prošla sreća. Kov tisk 55.
2. u svezama nemoč otrovna zarazna bolest. B (s. v. nemoč 3); ~ jezik zajedljivo, uvredljivo, ranjavajuće govorenje; usp. jadoviti jezik s. v. jezik 2. b. B (s. v. otrovni).
