| otrudeti | pf. (inf. otrudeti; prez. sg. 2. otrudiš; imperf. pl. 3. odtrudehu; pridj. akt. sg. m. otrudel) umoriti se; usp. otruditi. Gda bi pak domom nesuč pod bremenom bil otrudel, hitil je je iz ramena. Habd ad 1151. Ako te … [Maria] brani, ne boj se, ako te ona vodi, ne otrudiš. JBVP 95. |
