pf. (inf. otverdeti; prez. sg. 3. otverdi, pl. 3. -e; pridj. akt. sg. m. otverdel, n. -o, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. otverdğen, otverden, D m. otverğenomu).
1. postati tvrd, otvrdnuti, stvrdnuti se; usp. otvrditi 1, otvrdnuti. H (s. v. otverdğen, otverdeti), B (s. v. otverdğen). Kruh je otverdel i zato nož nikaj ne more rezati. Mul zerc 31. Mozol … koi vre dugo stoječ otverdel je, dobro razreže se. Živinvrač 106. fig. Suprotivnem pako načinom jesu drugi grešniki, koji … iz hudobe greše … i [vu] grešneh navadah otverde i od mramora kamena tverdeši postanu. Zagr IV, 251.
2. ukočiti se. B (s. v. congelo … zmerzavam … oledvenujem … zimum skup stiščem … tverdo činim … manikujem … od manguvańa ozimel je … otverdel je).
3. fig. postati neosjetljiv; postati vrlo otporan, okorjeti. J (s. v. duro). Vudril si je i ne ih bolelo, otverdeli su obrazi ńihovi zverhu pečine. Habd ad 350.
4. učiniti što tvrdim, otvrditi. Preslatka jestvina otverdi drobec. Danica (1834) 19.
5. izr. otvrdelo je srce (koga) postao je bezosjećajan. Ožmekčalo je serce faraona i otverdelo prejako. Habd ad 482.
