part.; usp. eto, evo.
1. za skretanje pozornosti na što (na ono što se pojavilo ili što se pokazuje).H (s. v. ovo, ovo mene), B (s. v. appareo 3; evo me, ovo, ovo mene), J (s. v. adsum, ecce). Taki su jeden k drugomu začeli govoriti: Ovo Bernardinuš ide, mučemo. Habd zerc 541. Ovo ti otec ide, hier kommt dein Vater. Krist gram 155.
2. kazuje da se što daje: izvoli. Ako prosiš krova, ovo duša moja. Citara 144. Miško: Mogu mi segurno ruku nad to dati? Strański: Ovo je! (poda mu ruku). Mikl huta 29.
3. u svezi ~ sem / ~ sem ja evo me. Favorin: Ovo sem! Komaj sem ga našel. Vse kute i lukńe naluknul jesem. Brez al 17. No, ovo sem ja, vezda hočemo lečke postaviti. Brez diog 105.
