pf. (inf. ozdraviti; prez. sg. 2. ozdraviš, pl. 3. -iju; pridj. akt. sg. m. ozdravil, f. -a; oblici koji mogu biti i od ozdraveti donose se tamo).
1. isto što ozdraveti 1. Ona je vudrila ili ranila, ova je, tj. Marija, ozdravila. Bel prop 111. Genesen, ozdraviti. Nem jez 170. Domoroci načiniše da se u špital primiju bolesniki … doklam ozdraviju. Brez usp 160.
2. isto što ozdraveti 2. J (s. v. sanabilis).
3. isto što ozdraveti 3. b. Vse moje vufańe vu tebe postavļam ki si sam Bog zmožni … ki zaraziš i oživiš, vudriš i ozdraviš. Kraj 350.
