Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) impf. (inf. ozivati, ozivati se; prez. sg. 2. ozivaš, -aš se, 3. oziva, -a se, pl. 3. ozivaju, -aju se; imperf. sg. 1. ozivah se; pridj. akt. sg. m. ozival, pl. m. -i, -i se; pridj. pas. sg. N m. ozivan, pl. N m. -i; pril. prez. ozivajuči).
I. 
1. isto što ozavati I. 4. Ńega sveti Bonaventura oziva cedrovo drevo peklenski kači suprotivno. Gašp III, 29.
2. nazivati; oslovljavati; usp. ozavati I. 5. Moram slugu naučiti da me od sada ekselenciju oziva. Tamburl 71.
II. refl. ~ se
1. isto što ozavati II. 1. Muknuše naskoro glas slavuļa, samo katkad još ozivah se. Zakaj daļe sad slavuļ ne peva? Rak duh 12.
2. isto što ozavati II. 2. Ja mene za srečnega držim, da ńegov prijatel ozivati se i dužnosti prijatelske ispuniti morem. Velikov 64. Sveti Pavel je boļe zaslužil veliki apoštol ozivati se po svojoj terpļivnosti i muk podnašańu, kak po čudah apoštolske časti. Verh 646.

impf. (prez. sg. 1. oživam, 3. -a) impf. od pf. oživeti i oživiti; isto što oživļuvati 1; fig. puniti se životnom energijom, radošću. Dojde on naskorom ter guste suze iz zaplakaneh zbriše očih. O, kak oživam! Kak si čutim, kak da bi se od mertveh probudila bila! Brez al 35.