| pšalmuš | m (sg. N pšalmuš, L -e, -u, pl. N -i, G -ev, A -e, L -eh) grč. psalmós; bibl. jedna od hebrejskih vjerskih pjesama koje su sadržane u Bibliji i koje se koriste u molitvama i napjevima u židovskoj i kršćanskoj liturgiji, psalam; usp. psalam. Jutro rano vstajuč i večer gda je išel spat Boga vsegdar zažganim sercem … [on] je molil i pšalmuše čtel. Vram post B, 111a. Opijajte se Svetem Duhom, te se razgovarajte meğ vami po pšalmušeh, himnušeh i popevkah duhovneh. Kraj 13. Pšalterium … vu sebi ima petnajst Otecnašev, sto i petdeset Zdraveh Mariih … sto i petdeset pšalmušev … i zove se: Veliko čislo. Mul hr 226. |
