Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. N pšaneńe, G -a) gl. im. od pšaniti (se); usp. pšańeńe.
1. isto što kuneńe 1. B (s. v.  maledictio … kuneńe … zlogovoreńe … pšaneńe). Boji se več človek pšaneńa i osmehavańa od nepobožneh … kak se greha boji. Verh 88.
2. isto što osmehavańe. B (s. v.  occentus 2. … glasno pšaneńe). Koi bližńega svojega falinge z vugodnostjum serdca svojega pšani, vse žuhkoče pšaneńa počutil bude. Mar 8.

n (sg. N pšańeńe, G -a, I -em) gl. im. od pšaniti (se); isto što pšaneńe 2. Je li se ne moči smejati, šaliti i veseliti prez pšańeńa evangeliuma? Krist blag II, 287.