n (sg. NA -e, G -a, DL -u, pl. N -a, I -i) gl. im. od padati.
1. padanje; urušavanje; usp. pad, padec, padeńe. H (s. v. ), B (s. v. casus, degrandinatio, delapsio, lapsio, procidentia … dole padańe … pred koga padańe, praecipitatio … obaleńe … naglavce hitańe … naglo padańe … vratolomleńe, stiricidium; opadańe s uputom na padańe, padańe), J (s. v. lapsio procidentia). Da bi bil ńu … nosil na plečah, ne bi bila vre vu pogibeli padańa. Matak II, 441.
2. fig. moralno posrnuće. Ne odhiti zbog faling ovakveh serdce; drugač bi duh nečisti vekšu hasen imel na tvojoj maloserdčnosti kak na istom padańu tvojem. Verh 348.
3. gram.
a. padež. II. padańe, des, ovoga. Nem jez 77. Za spoznati kak … pisati se može pri samostavnom imenu naj se takvo vu drugom padańu vzeme … zuba, reda. Prav pis 24.
b. nastavak, dočetak. Kada dvoja ali više lastovita imena z samostavnem zajedno premeńaju se, tak zadńe listor dobi jedno padańe. Nem jez 113. Fall, m. (bei den Sprachlehrern, die Endung), padańe. Krist anh 99.
4. u svezama ~ lasih ćelavost, alopecija. B (s. v. padańe 2); ~ lasih obrveh opadanje trepavica, psiloza. B (s. v. padańe 2); naglo ~ isto što prekopitańe. B (s. v. praecipitatio … obaleńe … naglavce hitańe … naglo padańe … vratolomleńe); naprvo ~ ispadanje iz svojega mjesta. J (s. v. procidentia); ~ papirov pad burzovnih vrijednosti. Padańe papirov [na burzi] zrokuvalo je veliki strah. Nov horv 282.
