adj. (sg. N m. pameten, pametni, f. -a, G m. -oga, D m. -u, A f. -u, pl. N m. -i, n. -a, D f. -em; komp. i superl. sg. N m. pametneji, najpametneši, pl. I m. pametnešimi, najpametnešimi) usp. pametan.
1. razborit, oštrouman. B (s. v. aetas 2, catus mentalis, mentalis … pametna molitva, resipisco; pameten), J (s. v. memoriosus … dobro pameten … dobro pomniv … dobre pameti … dobroga spomenutja, ratiocinatio … razumno s sobom dokančańe … pametno razložeńe … razlog). Ako se namerim na poslenu i pametnu tovarušicu, takaj z ńum … pristojno živeti budem mogel. Krist anh 244. Kak teško je pametnem takvem glavam. Gal 141.
2. koji lako pamti; koji dugo drži činjenice u sjećanju; usp. pomniv 2, dobre pameti s. v. pamet, dobroga razuma s. v. razum. J (s. v. memoriosus … dobro pameten … dobro pomniv … dobre pameti … dobroga spomenutja).
3. u im. službi: onaj koji je pametan, pametan čovjek. B (s. v. Minerva … 2. nespameten pametnoga vuči). Je li se ne vkaniju takaj pametni? Nem jez 223. [Oni] rajše z pametnešimi su deržali neg da bi se postavili vu pogibeļ. Bedek 5. Lud pametnu ne vjeruje. Domj ker 34.
4. u svezama čistoča pametna neiskvarenost uma. [Ova čistoča] se devičtvo i čistoča pametna i telovna govori. Vram post B, 111; počińam ~ biti v. počińati1; tenko ~ nepromišljen, nerazborit. B (s. v. catus).
5. izr. pametna megla bibl. oblak iz kojeg progovara Bog. Kulika bude onde strahota i pot i pametna megla gda čul budeš onu strašnu šentenciu. Habd ad 478.
