| penezar | m (sg. N penezar, G -a) etim. v. penez; onaj koji kuje novac; usp. novcodelavec, peneznik 5. J (s. v. monetarius), P (s. v. monetarius 268). Rečmi v broju zetepļeš kot je on penezar … ki broječi dukat penez mužu … ovak je … broil. Habd ad 392. |
