m (sg. N peneznik, G -a, D -u, pl. G -ov) etim. v. penez.
1. onaj koji se bavi novčanim poslovima, najčešće mijenjanjem novca, mjenjač novca; usp. penezni menitel s. v. penezen, penezotržec, premenitel penez s. v. premenitel, premetavec, razmenitel penezni s. v. razmenitel. B (s. v. campsor, collybistes tisk. collibistes, collybisticus, numularius).
2. posuđivač novca uz velike kamate, zelenaš, lihvar. P (s. v. argentarius 266, quadruplator 303).
3. onaj koji ima mnogo novaca. B (s. v. s uputom na penezļiv).
4. onaj koji je pohlepan na novac. B (s. v. numarius).
5. isto što penezar. B (s. v. monetarius).
