| perceptor | m (sg. N perceptor, A -a, I -em, pl. D -em, A -e) lat. perceptor; ubirač dažbina, poreznik. Fiškušu, sudcem i perceptorem dajem za pisanicu … nikaj. Švag I, 371. [Oni] dostojali su [bili] … potverditi … kakti posebne peneznice perceptore. Nov horv 153 a. |
