| pintar | m (sg. N pintar, GA -a, D -u, pl. G -ov) etim. v. pint; onaj koji izrađuje bačve, bačvar; usp. lagvar, sudar, vožar. B (s. v. doliarius, tudiator, vascularius; pintar), J (s. v. doliarius, vietor), P (s. v. doliarius 768). [Petrica] našel si je … službu pri meštru pintaru. Lovr ker 10. |
