m (sg. N platnar, GA -a).
1. trgovac platnom (v. platno). usp. platneni kramar s. v. platnen. B (s. v. lintearius), J (s. v. linipola, lintearius … rubjar … platnar … vilahnar … ki kaj iz platna dela), P (s. v. lintearius 794). Platnara videti ali vikati čuti. Seńe 39.
2. onaj koji izrađuje predmete od platna; usp. rubjar, vilahnar. J (s. v. lintearius).
