(se, si) pf. (inf. počinuti, počinuti se, počinuti si; prez. sg. 1. počinem, 3. -e, pl. 1. -emo, 3. -u, -eju, -u si; imp. sg. 2. počini, -i si; pridj. akt. sg. m. počinul, n. -o, f. -a, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. počińen; ptc. prez. sg. N m. počinuči se).
I.
1. predahnuti; odmoriti se; počinuti; usp. ~ II. A i B 1. H (s. v. oddehnuti, počinuti), B (s. v. amabo, aquiesco … počivam … počinuti … prestajem i sebe mir ali počinek dajem … ležim, lassitudo, requietus … zemļa nekuliko počińena … poseana dobro vrača; počivam), J (s. v. respiro). Na skradńe večerje [on] na persi Krištuševe naslonil se je i počinul bil. Vram post B, 18 a. Nigdar ne mangujemo ili, kaj je vse jedno, ne počinemo. Habd ad 1041. Golubica … ni našla kade bi svoju nogu postavila i počinula. Zagr I, 558. fig. Grešniki jesu kakti morje zburkano ko počinuti ne more. Zagr I, 145. Steza se žuri počinuti. Domj sunc 13.
2. smiriti se; odahnuti (od čega).Neme stvari … kada se od svojeh moraju lučiti, nigder ne počinu. Magd 57. Nemrem počinuti niti vesel biti. Citara 319. On ne počine doklam z krivičnem skupa i pravedno blago … pod nikaj ne prejde. Krist blag II, 105.
3. prestati. Gda šeptavca stiraš, karke počinu. Habd ad 710. Navadnu mužiku činili jesu doklam nesu zapoved imali zamuknuti i počinuti. Gašp III, 644.
4. zaustaviti se. Iz neba svetli trak spusti se i zverhu glave novoroğenoga mešnika počine. Gašp IV, 598.
5. biti neko vrijeme neobrađivan (o zemlji).Zemļa zločesta, navlastito ako se gnojiti ne more, mora počinuti. St kol (1866) 159.
6. u svezama ~ od (koga) ostaviti, pustiti koga na miru. Ov smolidretar nikak ni htel od ńih počinuti. Danica (1840) 107; ~ vu Krištušu umrijeti u Kristovoj vjeri. Molemo za one … ki su vu Krištušu počinuli da Bog dušu mertvoga prime. Mul pos 346; počińeni vojniki odmoreni vojnici koji nisu neko vrijeme ratovali. B (s. v. requietus); s penicilušem jezika ~ prestati govoriti, zašutjeti. S penicilušem jezika moga počinuti moram. Švag I, 323; zemļa počińena zemlja koja nije obrađivana neko vrijeme. B (s. v. requietus).
II. refl.
A. ~ se isto što ~ I. 1. B (s. v. reficio). Pusti me da se jedno malo počinem. Habd ad 143. Moral [je] nekuliko vremena počinuti se. Rob I, 126. Rasten … počinuti se. Krist anh 123.
B. ~ si.
1. isto što ~ I. 1. B (s. v. compono 5. … krepim … počivam si … trudne kotrige okrepiti … počinuti si), J (s. v. deambulo … idemo na one širine naše gde kada se dosta prehodimo i hočemo si počinuti, laxo 3. … heńati ali počinuti si od dela i skerbi). Kuliko upade kraļev u skurinu … tamo si počinu. Magd 16. Ako pak težak po … velikom delu … slab postane … naj si nekuliko vremena počine. Lal vrač 37. Rajši si hočemo ovde počinuti. Zriń 12.
2. isto što ~ I. 2. Podaj se, [o človek], kuliko Bogu tvojemu i vu ńem počini si. Gašp III, 342.
