Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) pf. (inf. počerleniti; prez. sg. 3. počerleni, -i se, pl. 3. -iju se; pridj. akt. pl. m. počerlenili se).
I. 
1. učiniti što crvenim, pocrveniti; usp. počrļeniti. J (s. v.   rubia).
2. isto što počrleneti. Gdo se po svojoj smerti sramuje? Rak, ar onda počerleni. Danica (1840) 116.
II. refl. ~ se zacrvenjeti se od stida. Na reči ove počerleni se Robinzon. Rob I, 22. Ne budu li se nasledniki Minovi nad timi čini počerlenili? Nov horv 151 b.

pf. (pridj. pas. sg. N m. počerļeńen) isto što počrleniti 1. B (s. v.   rubricatus).