adj. (sg. N m. pobegļiv, n. -o) usp. pobegliv. 1.koji bježi, koji je u bijegu. B (s.v. fugitivus),J (s.v. fugitivus). 2.u svezi pobegļivo živļeńe život u kojem se stalno bježi od čega; usp. skočļivo živļeńe s. v. skočļiv. Kak živļeńe pobegļivo … i nesrečno imal je David. Matak I, 208.
