| pobratin | m (sg. N pobratin, GA -a, D -u, pl. N -i, A -e) član bratovštine; pobratim; usp. pobratim. B (s. v. confrater, frater; brat 6). To je triebe i od oneh razumeti koje je gdo za bratju priel kotere mi pobratine zovemo. Perg 36. [Človeče] kak premineš … tvoji pobratini spominat te oslabe. Magd 72. Gdogoder hoče bit pobratin, naj pie trikrat ali četirikrat. Zagr IV, 183. |
