n (sg. N polagańe, I -em) gl. im. od polagati.
1.
a. postavljanje koga/čega na određeno mjesto. B (s. v. collocatio).
b. stavljanje jedno blizu drugoga. B (s. v. appositio).
c. postavljanje stupova, greda i sl. B (s. v. columnatio, trabeatio).
2. spremanje (o slami, sijenu i sl.).Seno … pred polagańem od praha dobro sklopati se mora. Živinvrač 124.
3. držanje, položaj; usp. metańe 2. J (s. v. positio).
4. u svezi s imenicom znači proces koji određuje imenica:tabora ~ utaborivanje. B (s. v. castramentatio; tabora polagańe).
5. u svezama oposred ~ umetanje. B (s. v. antilepsis); ~ jednoga na mesto drugoga zamjenjivanje. B (s. v. substitutio); ~ jestvin posluživanje jela. H (s. v. zdigneńe ali polagańe … jestvin); ručno crkv. polaganje jedne ili obiju ruku na glavu ili ramena druge osobe kao znak prenošenja moći, rukopoloženje; usp. ročno položenje s. v. položenje. Neki na čast cirkvenu prez reğeńa i ručnoga polaganja idu. Vram post B, 234.
