| popitati | pf. (inf. popitati; prez. sg. 3. popita; imp. sg. 2. popitaj, pl. 1. -jmo, 2. -jte; pridj. akt. sg. m. popital) isto što pitati1I. 1. Budem ga vendar jedno malo popital je li mi barem on svoje ime povedati znal bude. Brez al 27. Boļe je popitati kak faleti. Mikl izb 161. I da te nekaj popita, če te još pitati sme: si li navek još srdita. Domj kip 107. |
