f pl. (NA poseje, G posej, posejih, poseih, poseh, L posejah, I -ami, poseami) usp. mekine, pleva, poseja.
1. ljuske smljevenog žitnog zrnja koje se sijanjem odvajaju od brašna, mekinje, posije. H (s. v. kruh s posej, poseje), B (s. v. apluda, apperema, autopyros, canica, canicaceus, cantabrum; igram se 13, meļa 7, posejčast, poseje), J (s. v. canica, canicaceus, furfur). [Ja] sem dugo vremena z kernki prebival, š ńimi poseje jel. Šim prod 291. Ako koń … kašļe, daj mu jedno tri dneve spolu jesti poseje heržene. Hiž kniž 217. Jajca … za čuvańe … postavļaju se … vu lonce ili škrińe vu pepel, poseje, zob … tak … da se med sobum ne dotikavaju. St kol (1866) 154. fig. Gizdaš se i zvišavaš zbog svinskeh poseh z kojemi hraniš i pitaš telo tvoje. Švag I, VI.
2. fig. ono što nema gotovo nikakve vrijednosti. Malo [se] dvorov najde v keh bi se … oveh posej ļudi ne našli. Habd zerc 347. Govore Horvati: ki se med poseje meša … svińe [ga] pojedu. Brez mat 27.
