(se) pf. (inf. posuditi; prez. sg. 1. posudim, 2. -iš, 3. -i, pl. 3. -iju; imp. sg. 2. posudi, pl. 1. -emo se; pridj. akt. sg. m. posudil, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. posujen, posudjeni, posuğen, n. -o, posujeno, f. -a, G m. -oga, posuğenoga, n. -oga, A m. -oga, n. posudjeno, I m. -em, pl. G m. -eh, A m. -e, posujene; pril. prez. posujujuči) usp. posoditi.
I.
1. dati na privremenu uporabu uz obavezu vraćanja, posuditi (što komu).H (s. v. posuditi peneze, posuditi kaj se nazad poverne, posuğeno dugovańe), B (s. v. bibliotaphus, commodatus, commodo, concessus, creditum, credo, mutuatus, syngrapha; posuğen, posuğeno dugovańe, zalog), J (s. v. commodatus, equimentum, loco), P (s. v. magister 262). Prijatel posudi mene tri hlebe ali kruhe. Vram post A, 68. Ošura je dobiček posuğenoga kakvoga dugovańa. Habd ad 378. Peter Pavlu na tri leta prez intereša posudil je 1200 rań. Šil 126. Ima [kerstčenik] prav veliko veseļe ako more komu kaj posuditi. Verh 189. fig. Molim te da … mi posudiš kripost u nevoļah moih. Zrin tov 383. Koi su vam zlo posudili z dobrim povernete. Švag I, 35.
2. uzeti, posuditi (što od koga)uz obavezu vraćanja. B (s. v. accomodatus … posuğen … zajmen … vu posudu ali zajem uzet, mutuatus; posuğen), J (s. v. mutuatus). Bližńemu [sam] momu nazloban bil … posujujuči ńegovo blago … koje mu nisam platil. Zrin tov 81. Ńe najdragši priatel … oblekel se vu jeden fraterski habituš ne znam od kojeh redovnikov posuğen. Zagr IV, 11. Koi samo posuğenoga końa jaše, on ne jaše gusto. Danica (1843) 7.
II. refl. ~ se djelomice sudjelovati (u čemu).Čez den nigdar vsu pamet ne pustimo vu svetske posle nego se samo posudemo, a na duhovne visemo. Mul pos 479.
