| potrahta | f (sg. NV potrahta, A -u, pl. G -ih, I -ami) utvara, prikaza, priviđenje; avet, strašilo; usp. kaz. B (s. v. chimaera). Da bi neki końanik polag jednoga melina jahal, opazil je veliku jednu i strašnu potrahtu, zakriknu pak za ńim potrahta. Habd ad 604. Ima velim jednu naturalsku antipatiu iliti suprotivnost z temi nočnemi sumraki i potrahtami. Zagr II, 252. fig. Kada ova potrahta peklenska [nenavidnost] je se zlegla. Zagr I, 506. |
