f (sg. N potreba, GL -e, A -u, pl. N -e).
1. isto što potreboča 1. B (s. v. necessitas), X (s. v. opus … opus). Za grehe suzami gusto moči sebe, s kemi se duh spase: to su te potrebe. Magd 39. Da b' potreba bila, lahko bi se hvalil. Mal vit 19. A gdi je još biškupska alamižna, cerkveno lukno pak potreba hižna? Krl 25.
2. isto što potreboča 2. B (s. v. inopia).
3.
a. samostalno i u svezama ~ muška isto što sram. B (s. v. coles … potreba muška, virilia … muški sram … potreba muška); ~ ženska ženski spolni organ, stidnica; usp. narav ženska s. v. narav, narava ženska s. v. narava. B (s. v. cunnus … narav i potreba ženska; dlake … zdola terbuha i okol potrebe obojega spola).
b. u svezama biti u svojoj potrebe biti u stanju potrebitosti, biti siromašan. Mati miloserdnosti i lahkoče, mati vsake radosti i potriboče ne ostavi me u ovoj mojoj potrebe. Zrin tov 185; ne / ni ~ nije potrebno, ne treba. I ne potreba tebe, da te kto opita, zašto. Vram post A, 119. Od žmahe ni potreba dišputuvati se, ļubeči nekoji sladko, nekoji žuhko. Zagr I, II; ~ je potrebno je, treba; usp. potreb je s. v. potreb. Potreba je na ovom svetu vnogo preterpeti. Zagr I, 357; ~ nočna isto što potreboča 4. B (s. v. cerale 269… sella familiaris … stol potrebe nočne); prez potrebe nepotrebno. B (s. v. potreboča); (kaj) za nijednu potrebu što je nekorisno, nepotrebno. B (s. v. kńižine … paperi za nijednu potrebu).
