| prnav | adj. (sg. N m. pernavi, G -oga, I f. -um, pl. N m. -i, A -e) isto što prńav. [Otec] kak je zdaleka zapazil vsega pernavoga, gladnoga i meršavoga sina svojega, taki izkriknul je. Gašp IV, 715. |
| prńav | adj. (sg. N m. perńav, L f. prńave, pl. N m. perńavi, prńavi) koji je u prnjama; poderan, otrcan, odrpan, prnjav; usp. cundrav 1, cuńast, cuńav, cusrav 1, prnav. B (s. v. lacer … razdrapan … rastergan … perńav … cundrav). [Oni] perńavi okolo hodiju. Danica (1843) 18. Njivo orje jen seljak / Vu prnjave robe – / Sonce skrilo za oblak / Svoje zlate zobe. Kov tisk 63. |
