pf. (inf. preceniti; prez. sg. 2. preceniš, 3. -i, pl. 2. -ite, 3. -e; aor. pl. 3. preceniše; imp. sg. 2. preceni; pridj. akt. sg. m. precenil, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. preceńen, n. -o, G m. -a, -oga) usp. preciniti, prešacati, preštimati, sceniti.
1. odrediti vrijednost, cijenu (čega), odrediti značenje, vrijednost (koga), prosuditi, procijeniti. H (s. v. preceńen), B (s. v. aestimabilis, aestimo … 5. stroške preceniti ili prešacati, apprecio, censeo … 2. imańa prešacati … preceniti i štibru naložiti, dignandus, indicatus, proscriptus, reputo, status; nepreceńen, preceńam, preceńen), J (s. v. aestimabilis, arbitror, leo … iz jednoga druga ali iz česa maloga vnoga i vekša spoznati … prevideti … razumeti … preceniti, pensus 2 … premišļen … preceńen … preštiman … razlučen … dokončan … odlučen, pretium). Očinu hižu ima od občinskoga sudca poslan pravden človek po zidareh … preceniti. Perg 47. Ki gode Bogu … zahvaliti hoče, mora dostojnost i vrednost dobročińenja preceniti i spoznati. Vram post B, 202. Preceńeno je bilo vse ono kameńe i ğunğ … deset sto jezer … talerov. Habd ad 264. Što ne more se preštimati i preceniti … [o … Jezuše] daješ nam i daruješ. Bel prop 53. Ova tadbina more se … na 10 000 rajniški preceniti poleg špecifikacije. Velikov 96. [Nebeska dika] dobiti se more, preceniti se ne more. Fuč 360. Ovo nekuliko kipov … naj … daju preceniti. Plača 31. Kad onih, koji kakvu čest su iskali, zaslužbe ali zadosta nisu poznali, ali poleg vrednosti preceniti nisu znali - pervļe seznati su se tersili. Bedek 5.
2. u svezi včiniti nekaj prezvati ali ~ dati (što) na prodaju, oglasiti dražbu. B (s. v. subjicio).
