(se) pf. (inf. pregristi; prez. sg. 3. pregrize, -e se, pl. 3. -u; pridj. akt. sg. m. pregrizel, f. pregrizla, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N n. pregrižen, f. -a, pl. N m. pregrižńeni) usp. pregriznuti, progristi.
I.
1. grizući probiti, probušiti, prerezati; pregristi. Miš … poplune … zubci svojemi preverta, pregrize. Habd ad 742. Mati, ne moguči drugač mladeh svojeh leči nego z predereńem terbuha, kojega ńe mladi pregrizu i onak van izidu. Zagr IV, 74. Iz zahvalnosti … [miš] pregrize mreže i dal je oroslanu priliku rešiti se. Krist bas 15.
2. rastočiti, izgristi, izjesti. Kak berže ov beteg zapazi se, predi kak kožu pregrizel je, mora se dlaka na kratkom obrezati. Živinvrač 113. fig. Sopilovog Frana, kem serce pregrizla horvacka je rana. Krl 138.
II. refl. ~ se isto što ~ I. 1. Kak vre hižice … iz posteļe vzete jesu, razdeli je … vu više seleh i odmah prodaj, predi najmre nego vu svojoj hižici ležeči metepuļ pregrize se. Morv 49.
