pf. (inf. pregriznuti; prez. sg. 3. pregrizne; aor. sg. 3. pregriznu; pridj. akt. sg. m. pregriznul; pridj. pas. sg. N m. pregrižńeni, G m. pregrizńenoga).
1. isto što pregristi 1. [On] jezik … spuli i zubmi kakti z … nožem pol ga pregriznu. Habd ad 76. [Junak Krištušev] po nadehneńu božanskom sam svoj jezik je pregriznul i vu obraz … kušujuče kurve spļunul [je]. Gašp II, 260. Ako se [pavuk] z škorpionom vu steklo postavi, tak se … harcuju i pavuk … na dvoje ga pregrizne. Danica (1834) 63.
2. u svezi reči ~ iskriviti smisao neke riječi. Reči pregriznuti; denn Sinn eines Wortes verbrechen. Krist anh 153.
