(se) pf. (inf. premamiti, premamiti se; prez. sg. 1. premamim, 3. -i, pl. 3. -e; pridj. akt. sg. f. premamila, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. premamļen, n. -o, f. -a, pl. N m. -i) pf. od impf. mamiti.
I.
1. privući (koga) na svoju stranu, namamiti, pridobiti, primamiti; usp. privabiti. J (s. v. extexo, pellicio). O, da bi ti bila mislila da Bog vse vidi, stanovito ne tak masneh reči kem bi se bila dala premamiti. Habd zerc 244. Onde [je] Ferek … daval vnožinu gibanic i vsakojačkoga mesa kojem ona nikak se ni dala premamiti. VZA 1, 112. Počme [se] militi … ne bi li ih morebiti premamila da izidu dole. Danica (1843) 79.
2. prevariti, obmanuti, zavarati; zaluditi, zavesti (koga); usp. prekaniti I. 2. H (s. v. premamiti, premamļen … premamļena … premamļeno), B (s. v. illicio; premamļen, prezvan). K tomu [on] posla k ńemu … ženu, da bi ga na nečistoču premamila. Habd ad 75. Ti mene budi batril i veselil po mojem anğele čuvare, na mojem smertnom vremene, da me onda peklenski anğel ne premami. Kraj 352. Je li budem tak bedast da se premamiti i vu pogibel dati pustim? Matak 565. Gde su ti lotri koji su je [dekline] premamili. Zagr IV, 354.
II. refl. ~ se isto što odvabiti II. B (s. v. aufero … odvabiti se … premamiti se z tolnači drugeh).
