n gl. im. od premenati se.
1. isto što premeneńe 1. B (s. v. commutatio … premenańe … izmenańe … donesti … včiniti kakvo premeneńe, hirquillatio … glasa premenańe, immutatio … premenańe … preoberneńe, pathema … terpleńe čuteńih ali premenańe, transmutatio … premenańe … zmeneńe), X (s. v. muto … permutatio … premenańe). Nikaj [finku] boļe ne škodi nego premenańe kerme. Fink 17. Premenańe boje zrokuje jedino ona tenka zelena kožica. Danica (1835) 27.
2. isto što premeneńe 2. [Ježuš] ńoj … izruča mesto sebe vučenika … Vučeniku pako preporuča mater svoju … O, premenańe žalostno! Gašp I, 104. Način tulikoga napredka bil je: navuka z molitvum večkrat premenańe i molitve z navukom. Gašp II, 192.
3. isto što preobrneńe 1. B (s. v. catastrophe … preobračańe … premenańe).
4. u svezama ~ farbe mijenjanje boje obraza, lica, crvenjenje; usp. začrleneńe. B (s. v. confusio … začerleneńe … premenańe farbe); ~ vremena / zraka isto što premeneńe vremena s. v. premeneńe. Premenańe vremena i zraka ńim vnogo naškodeti more kada najmre merzel zrak vruče ńihovo telo prepuše. Lal vrač 40.
