adj. (sg. N m. preran, f. -a, G m. -oga, f. -e, A f. -u, L m. -om, f. -oj, I f. -um, pl. N f. -e).
1. koji nastaje odveć rano, preran; usp. prezran. B (s. v. canities, sementis … setva … sejańe … prerana setva … pozna setva; nedoben, predoben, sedine … sedine prerane, starost), J (s. v. cetroma, immaturus). Boječi se [Gašparina] preranoga i nezreloga poroda … zagovor vučini s. Nothburgi. Gašp III, 780. Kakov je na[j]strašneši zgubiček? Je li zgubiček živleńa, prerana smert? Krist blag II, 74.
2. u svezi skrb prerana isto što predteškoča. J (s. v. praemolestia).
