| pribaviti | pf. (inf. pribaviti; prez. pl. 2. pribavite; imp. sg. 2. pribavi; pridj. akt. sg. m. pribavil, f. -a) doći u posjed čega, nabaviti, dobaviti, priskrbiti, pribaviti; usp. pridobaviti, pridobiti. Vu tom sreče tečaju nahağamo se da bi lekše iz Beča … velike vrednosti stvar pribaviti moči kak malo samo pisemce iz Varaždina dočakati. Mikl izb 7. Koj z čistom ljubavi pribavil je nagradu. Domj prov 11. fig. Ova varmeğa čednozmožni glas si je pribavila. Bedek 5. |
