(se) pf. (inf. pribroditi se; pridj. akt. sg. m. pribrodil, pl. m. -i; ptc. perf. sg. N f. pribrodivša).
I. isto što pribroditi II. Brod kakov … k ovomu meğumorju za počiniti se pribrodil bi. Rob I, 245.
II. refl. ~ se (o brodu)zaustaviti se uz obalu, pristati; usp. pribroditi I. B (s. v. adnavigo).
