adj. (sg. NA n. pridavno, pl. N m. -i, n. -a, G f. -ih, L n. -ih).
1. koji je dodan; koji je višak. Epacta je gerčka reč i po hervatski znamenuje izvišek il pridavni dani. St kol (1866) 15.
2. gram. u svezama pridavno ime / pridavna reč isto što pridavnik. Ime lastovito i onda premeńa se kada pred sobum ima koje pridavno ime. Nem jez 113. Imena pridavna od lastovitih … samostavnih imen napravļena počimļu se z velikum slovum. Prav pis 22.
