f (sg. NV priatelica, D -e, prijatelice, A priatelicu, I -um, pl. N -e, G priatelic, A -e, prijatelice) f. od m. prijatel; usp. prijateļica, prijetelica, prijeteļica.
1. bliska poznanica s kojom je (tko) u iskrenom odnosu povjerenja, poštovanja i ljubavi, prijateljica. B (s. v. amecabundus, amica, amicula, amicus; priatelica), J (s. v. amica), X (s. v. amo … amica). [Ona] zezove priatelice i susede svoje. Vram post A, 156 a. Kak lepa si, priatelica moja! Nadaž 12. Kuliko krat na ufano priatelu i priatelice očituju se i odpiraju isti grehi koji se zakrivaju spovedniku? Matak II, 223. Kad ga najde, zezove svoje priatelice i susedice. Ev 139. fig. Priatelica rada služiti vsakomu onom ki štal bude ove kńižice. Zrin tov XIII. [Duše] su Božje priatelice izvoļene za diku nebesku. Zagr IV, 416. Razumnost imenuj tvojum priatelicum. Krist žit I, 269.
2. u obraćanju ženskoj osobi kao znak naklonosti. Ženska … pregovori ovak: A, moj Mikula, zakaj se vi tak žuhko plačete? Mikula: Ah, draga priatelica, ja sem vam v tak velikoj nevoļi. Lovr ker 6.
3. fig. bliska ili poželjna osobina, svojstvo i sl. (koga/čega).Terplenje ali stalnost jest … hranitel najma ili plače … priatelica mirovnosti. Vram post B, 104 a. Daj mi, o višni Bože … priatelicu mudrost. Švag I, 380.
4. u svezi nočna ~ ljubavnica. Nekoje ženske glave … more se veruvati da su bile nočne priatelice oveh mladencov. Gašp I, 977.
