n (sg. N prikratčeńe, prikračeńe, G -a, A prikratčeńe, I prikračeńem, pl. N -a) gl. im. od prikratiti.
1. isto što pokračeńe 1. B (s. v. sigla … prikračeno pismo … prikračeńe).
2. u svezama ~ rečih v. reč; ~ vremena (obično)na ugodan način skratiti (komu) vrijeme. Premenila je ona [Genovefa] … svoje veselo prikratčeńe vremena z tugom i žalostju. Mat gen 41. Oni ńemu vekšu milošču z nazočnostjum i z prikračeńem vremena učinili jesu. Velikov 64; znameńe prikračeńa isto što pričrkńa. Pričerkńa, znameńe prikračeńa, iliti apostrophus (´) postavļa se gde je koj samoglasnik … van spuščen. Nem jez 53.
