adj. (sg. m. N prilizni, n. -o, f. -a, I m. -em, pl. N n. -a, f. -e, D f. -em).
1. koji se dodvorava, ulizuje; udvoran, laskav, ulizivački; usp. prilizaven, prilizliv. B (s. v. vernilis … poslužni … prilizni; prilizni), X (s. v. ludo … allusio … priigravańe prilizno). Dopadaju ti se šalni razgovori … najdeš … mangujučeh koji ti z svojem dvojnem … priliznemrazgovorom vreme kratili budu. Krist blag II, 258. Lažļiv jezik ne ļubi istinu … i sladka vusta23 zrokuju porušeńe (23 prilizna, potmajna vusta). Krist žit I, 332.
2. u svezama prilizne reči v. reč; prilizno govoreńe v. govoreńe.
