| prispodobleńe | n gl. im. od prispodobiti (se); isto što prispodobļeńe. B (s. v. aequiparatio … zjednačeńe … prispodobleńe … jednačeńe … spareńe … prikladnost … prispodobnost, collatio … prispodobleńe … prikladańe, disparatio … neprispodobnost … neprispodobleńe … neprispodoba), J (s. v. assimilatio … prispodabļańe … prispodobleńe … prilikovańe, conformatio … prispodobleńe … priličnost). |
| prispodobļeńe | n (sg. N prispodobļeńe, G -a) gl. im. od prispodobiti (se); jednačenje (što s čime), uspoređenje, uspoređivanje; usp. jednačeńe 2, prikladańe 1, prilagańe 2, prilagodeńe, priličeńe 1, prilikovańe, prilikuvańe 2, prilučeńe, prispodablańe, prispodabļańe, prispodabļeńe, prispodobeńe, prispodobleńe, spareńe, zjednačeńe. B (s. v. comparatio … prispodobnost … prispodobļeńe), J (s. v. aequiparatio … prispodobļeńe … jednačeńe). Ńega prez prispodobļeńa bi više zbantuval kak bi ńemu vzel onu čast i diku koju ima od vseh angelov. Matak II, 399. |
