m (sg. N pristavek, pristavëk, pl. N -vki).
1. gram. prilog, adverb; usp. pridańe 3, pridavek 6, prireček, uzrečje. Pristavki jesu takve nepremenļive strani govoreńa koje pri vremenorečih vekšinum stoje i kažeju kak se čini ali terpi. Nem jez 195. Das Nebenwort, pristavek. Krist gram 6.
2. isto što pridavek 1. B (s. v. appendix … priložëk … priloška … priložeńe … pristavëk … nadometëk).
