| proklińavec | m (sg. N proklińavec, pl. N -vci) onaj koji psuje, proklinje. B (s. v. cacologus … zlogovorec … zlagovoritel … proklińavec). Ispitivaj od perve gospodarov i gospodaric kak su se deržali pri ńih, nisu li klateši, proklińavci, blazniki, lotri. Hiž kniž 64. |
