f (sg. N providnost, G -i).
1. samostalno i u svezi božanska ~ rlg. Božja zaštita i vodstvo, providnost, promisao; usp. previdnost 2, previğeńe 1, proviğenost, proviğeńe 1. Boga, koteroga providnost ńe … je občuvala, slavili [su]. Rob I, 36. Proti poglavarom … svojem … koji ga zbantuju … ne bi klel … predal bi se vu ruke providnosti božanske koja vsa dobro nareğuje. Krist blag II, 55.
2. isto što previğeńe 5. Kordon zdravja [je] objačen i potrebna providnost učińena za dozvati dosta vračitelev u ove kotare. Nov horv 206a.
