n pl. t. (NA persa, prsa; oblici koji mogu biti i od prsi donose se tamo).
1. anat.
a. isto što prsi 1. a. P (s. v. lorica ... zidek koji brani persa ļudih na tverği stoječih 62). Persa, die Brust. Krist gram 11. Medtemtoga se muži čudiju i vu prsa tučeju. Brez mat 66.
b. isto što cecek 1. B (s. v. mamma … cecek … sasac … persa … persi).
c. isto što prsi 1. c. Daj da moja budu persa vsaku pomoč vsigdar berza bližńemu iskazati. Rob I, 111. Kak z sladkem nemirom od onoga hipa persa naša napuńena jesu. Št past 3.
2. isto što prsi 2. Nekoji hoče iz sledečih znameń dobrotu [tiča] pokazati, ako je velik, široka čerlena herğava persa, dug debel klun ima, i hudogledeč okolu sebe, kada vlovlen je. Fink 12. Persa moraju široka i gorńa stran perveh nog jaka biti, ar drugač slaboga pastuha znamenuje. Živinvrač
3. u svezama ~ biti / tuči / vudriti isto što biti prsi s. v. prsi. B (s. v. vudiram … vudriti persa). [Eufražia] poda ńu Abbatiši plačuči i persa bijuči. Gašp I, 821. Pred svetem obrazom Tvojem … klečim i tužna persa moja nemilo tučem, ter … milošče prosim. Mul hr 78. Publikanuš je iz dalka stal i ni hotel niti oči vu nebo podignuti, nego je tukel svoja persa. Ev 150. Kada mešnik kaže ļudstvu svetu hoštiu, z poniznostjum mora se naklon vučiniti, persa vudriti. Katek 80. Ludi znaju zvon svoje cirkve … razmeju reči, prignjene glave bijeju prsa i moliju si. Pav pop 14; ~ davati dojiti;Saugen, dojiti, persa davati, cecati davati. Krist anh 125.
